Banja Luko i ravnine tvoje,

u tebi su crne oči moje.

U tebi je Beg-Emina mlada

pa se šeće ispod bila grada.

Gledao je valija sa grada:

A boga ti, Beg-Emina mlada,

bi li meni virna ljuba bila?

Steraću ti crvenu kadifu,

sipaću ti biser i dukate!

A boga mi, valijo iz grada,

ne bi’ tebi virna ljuba bila,

ja imadem agu Omer-agu.

U Omera šargija tambura,

kad god svira u srce me dira.

Volim s Omom po gori hoditi,

neg s valijom u dvoru siditi!