Bere cura plav’ jorgovan,

šapuće mu svu noć i dan:

”Prije ćeš mi uvehnuti,

neg’ ću dragog zakititi!

Ja se s dragim našalila

da sam drugog zavolila,

pa mi više ne dolazi,

već on druge obilazi.

Da znaš, dragi, za bol i jad,

doš’o bi mi bar ponekad.

Nemoj, dušo, takav biti,

srce ćeš mi zalediti!

Dođi dragi, željo mila,

znaš li da sam obolila?

Vjeruj, dušo, šala nije,

srce lagat’ ne umije!”