Beša ti se na moru kovala,

Kovale je do tri kujundžije.

Jedan kuje, drugi pozlaćuje,

Treći meće od zlata jabuke.

Ode beša od grada do grada,

U svakom je dobro darovana,

U Stambolu svilom naložena,

U Saraj’vu dilbom pokrojena.

Dojde beša mom djetetu dragom,

U toj beši lijep san usnilo.

A majka mu tanke koše kroji,

Koše kroji, a godine broji:

- Koliko je u košulji žica,

Toliko mi živi godinica!

Koliko je na mahrami grana,

Toliko mi imao jarana!