Crven ti je kljun, golube, u golubice,

Još su usta rumenija u djevojčice.

Nisu svaka k’o u Čemke kajmekamove.

Knjigu piše Osman-paša čak iz Stambola

Pa je šalje sestri Fati na sred Saraj’va:

- Prosi meni čisto zlato kajmekamovo!

Ona njemu otpisuje: ”Prosila sam je;

Ne da babo kćeri Čemke bez amaneta,

Bez hiljadu i pet stotin žuta dukata,

Starom babi kajmekamu ćurak od tala,

Staroj majci-begovici dilbu gotovu,

Dvije strine dvije svile, obje jednake.

Amidžama, daidžama, po dobre konje.”

Progovara kćeri Čemka kajmekamova:

- O, boga ti, mili babo, zar me prodaješ?

Prvo će mi jutro reći: ”Hajde na vodu!”

Drugo će mi jutro reći: ”Robinja si mi!”

Treće će mi jutro reći: ”Kupio sam te!”