Hasan-aga svoju ljubu kara:

Moja ljubo, da te bog ubije,

što će t’ vazda glava na pendžeru,

nakićena i nabakamljena!

Vidio te gondže Mehemede,

vidio te i begeniso te:

za te daje blago nebrojeno.

Jal’ te dati, jal’ na mejdan stati!