Ja usadih višnju na jaliji,

a iskopah bunar na avliji

i zagledah u mahali dragu,

pa ja odoh ka Stamboliu gradu.

Još ne prođe ni godina dana,

ali meni kara-haber dođe,

kara-haber, a u kara doba:

Uvehla ti višnja na jaliji,

usaho ti bunar na avliji,

umrla ti u mahali draga!

Kad ja dođoh svom bijelom dvoru,

kad moj bunar pun studene vode,

sazrela mi višnja za trganje,

moja draga taman za ljubljenje,

za ljubljenje i za milovanje.