1. verzija:

Kiša bi pala, pasti ne može,

sunce bi sjalo, sjati ne može,

sve zbog žalosti Ibrahim-bega.

Ibrahim-bega svezana vode,

svezana vode, da ga objese.

Za njim pristaje brat mu Alija.

”Brate Alija, pazi mi djecu,

pazi i moju kao i svoju.

Kad svojoj djeci, krojiš haljine,

kroji i mojoj, kao i svojoj,

nek se ne pozna da su siročad.”

2. verzija:

Sunce bi sjalo, sjati ne može,

kiša bi pala, pasti ne može,

ni jedno neće od teška jada:

Ibrahim-bega svezana vode,

svezana vode, da ga objese.

Ibrahim-beg se natrag obzire:

”Ima l’ ikoga od roda moga?”

Za njim iđaše bratac Alija.

”Alija brate, pazi mi djecu,

pazi mi moju, baš k’o i svoju:

Kad svoju djecu u mejtef dadneš,

Alija brate, podaj i moju!

Kad svojoj djeci srezeš haljine,

Alija brate, srezi i mojoj.

Svojoj crvene, a mojoj mrke,

nek se poznaju da su sirote!”