1. verzija:
Kolika je viš’ Travnika Bojna,
valja Bojna Biograda stojna!
Po njoj šeće Pemba Atlagica:
zasukala uz ruke rukave,
a uz noge džanfezli dimije,
ibrik nosi, pošla do bunara.
Gledalo je momče s one strane,
sve gledalo, za njom uzdisalo:
Srce, dušo, Pembo Atlagića,
sedi sene, pogledaj na mene!
2. verzija:
Kolika je vrh Travnika Bojna,
valja Bojna Biograda stojna.
Po njoj šeće bosonoga Fata,
razapela jelek na prsima.
Govori joj Salko Sarajlija:
”Sapni puce, puknuće mi srce!”
”Crkni, pukni, sapeti ga neću!”
Skoči Salko na noge lagahne.
