Konja kuje brate Sulejmane,

sestra Safa dodaje mu čavle.

Desnom rukom čavle dodavala,

a lijevom lice zaklanjala.

”Sestro Safo, bratu odgovori,

kakva patnja tvoju dušu mori,

pa ti svoje l’jepo lice kriješ,

lice kriješ suzama ga miješ?”

”Prođi me se, brate Sulejmane,

zar ti ne znaš majka me udaje,

a ja jadna imam voljenoga,

pa ne mogu poći za drugoga!

Dadoše me života mi moga,

ja ne znadoh kome, ni za koga.”

”Mila sestro, ti se majke prođi,

koga voliš ti za njega pođi!”