Kradoh konje niže Biograda,

tuj me niko čuti ni vidjeti

već u polje tri mlade djevojke.

Jedna veli: - Da dobra vrančića!

Druga veli: - Bolji je zelenko!

Treća veli: - Konji pokradeni!

Štono veli: - Dobra konja vrana!

Onoj krojim deli morsku dibu.

Štono veli: - Bolji je zelenko!

Onoj dadoh tri dukata žuta.

Štono veli: - Konji pokradeni!

Onoj dadoh ranu na obrazu,

ujedoh je kao gorski vuče:

Et’, djevojko, sam te bog ubio,

ne brini se s pokradenih konja,

već se brini s ranom na obrazu!