Logom legla dilber, trava djetelina,

Moj dilbere dragi,

Od Kopčića do Vilića dvora.

Žela ju je Kopčića robinja

Zlatnim srpom i krnali rukom.

Gled'o ju je Vilić Huseine,

Gled'o ju je i govorio je:

- Ja kakva si Kopčića robinjo-

- Ne budali, Vilić Huseine

Da ti vidiš Kopčićevu seku,

I lipša je i viša od mene

I boljeg je ruha i od moga.