Moćeviću, mali Carigrade,

u tebi sam zagledao dragu.

Dok bijaše, dobar li bijaše,

kroz tebe se proći ne mogaše

od momaka i od djevojaka,

od ljepote Ćirkovića Mande.

Ja je gledah tri godine dana,

ja je gledah, a majka je ne da.

Pa je Manda govorila majci:

Podaj, majko, il’ ću poći sama,

napraviću dva nova zijana:

ostaviću otvorena vrata

i avlijska obadva kanata,

ostaviću uplakanu majku!

Imam brata, zatvoriće vrata,

imam seju, utješiće majku.