Na livadi pod jasenom
voda izvire.
Tu se šeće l’jepa Fata,
vodu zahvata.
Momče joj se s br’jega baca
zlatnom jabukom.
”Uzmi, Fato, uzmi, zlato,
moja ćeš biti’.”
”Neću, neću, ne treba mi,
imam dragoga!
Neću, neću, ne treba mi,
imam dragoga!
Jabuke se djeci daju,
da se igraju!
Djevojkama zlatan prsten,
da se udaju!”
