Onomadne, u petak u podne,

kita bega na zelenje prođe

i pred njima šećer Salih-aga.

Na svakome đuzel odijelo,

a na Salki ponajljepše bješe;

u svakog su kajzer jemenije,

u mog dragog mestve i kundure.

Što bih prala bijelu ahmediju?

Volim frcat mrku međediju.

Što bih prala ćurak i ćurdiju?

Volim prati bejzan anteriju.

Ja za plava ne bih groša dala,

za brkata ne bih ni dukata,

za sarhoša ne bih ni po groša,

za udovca ni prstena konca,

a za stara ne bih ni ustala,

bih za vrana hiljadu dukata!