Pokraj Save badem drvo raste.

Na drvetu od zlata ljuljačka.

Tu se ljulja i staro i mlado.

Dođe reda na moga dragana.

Kako se je dragi zaljuljao,

Odlomi se bagremova grana,

Pade dragi u zelenu travu,

A fesić mu u duboku Savu..

Mila nano, boluje mi dika,

Bi’ l’ otišla obić’ bolesnika?

"Hajde, ćeri, al’ se brzo vrati!"

Ne vraća se odlomljena grana,

Nit’ djevojka od svoga dragana.