Pošetalo Đulagino zlato

sve sokakom ispred Tašlihana.

Susrela je dva Imamovića:

starij’ joj se uklonio s puta,

mlađi joj se zahvatio skuta.

Progovara Đulagino zlato:

Hajd, ne luduj, mlad Imamoviću!

Ne ljubi se zlato po sokaku,

već se ljubi u zelenoj bašči.

Kada bude sahat po akšamu,

ti mi dođi u zelenu bašču,

tad ćeš, dragi, poljubiti zlato.