Sabah-zora, ezan uči,

vjerni idu u džamiju.

Otvori mi, dušo, pendžer,

da ne idem na kapiju.

Otvori mi, Allaha ti,

ne muči mi srce moje.

Znaš li, dušo, da sam hasta,

da zbog tebe sav izgorjeh!

Istom draga u tren skoči

pa pendžeru džamli kroči.

Kakav sabah, kakva zora,

rasjale se njene oči.