1. verzija:

Sadih almu nasred Atmejdana,

gledah dragu tri godine dana.

Kad je alma za trganje bila,

moja draga za ljubljenje bila,

duhnu vjetar, slomi almi granu,

dođe jaran, odvede mi dragu.

Pa me jaran u svatove zove

da mu budem djever uz djevojku.

Jadi ići, a gore ne ići:

ako pođem, nagledah se jada,

ak’ ne pođem, ostah željan drage.

Sve mislio, na jedno smislio:

Ja ću poći pa da neću doći!

Pa ja odoh u novu čaršiju

te joj kupih prsten i ćatkiju.

Prsten dajem, na nogu joj stajem,

duvak mećem, na uho joj šapćem:

Kam’ ti vjera, jedna nevjernice?

Znaš li, draga, kad sam dolazio,

kad sam tebi šećer donosio,

mimo svoju majku pronosio?

Znaš li, draga, kad sam dolazio,

tebi crni fesić donosio,

mimo svoju sestru pronosio?

Ona meni tiho progovara:

Vod’ me, dragi, tvoja sam i bila!

2. verzija:

Sadih almu nasred Atmejdana,

gledah dragu devet godin’ dana.

Kad je alma za trganje bila,

moja draga za ljubljenje bila.

Dođe jaran, odvede mi dragu,

pa me jaran u svatove zove.

Muka poći, još teže ne poći:

ako pođem, nagledah se jada,

ne pođem li, neću vidjet’ dragu!