Soko leti preko Kobaševa,

Krila nosi, očima govori:

Kobaševo, misto opustilo,

Kad u tebi niđe hlada neja!

I on pade u zelenu bašču

I u bašči đul Hazena mlada

Cviće bere svoju majku kune:

- Mene majka za drugoga dala!

Moja majka raja ne vidila

Što je mene za drugoga dala!

Bolovaću ja godinu dana,

Bolovaću pa i umrijeti.