U Trebinju gradu vel’ka žalost kažu,
gdje umrije mlada Zubčevića Zlata.
Na umoru Zlata majci govorila:
”Dobro moje, majko, svate dočekajte.
Svakom svatu, majko, po boščaluk dajte.
Mome dragom, majko, vezenu mahramu.
Neka suze briše, za mnom nek' uzdiše!"
