Zapio se mlad Mustaj-beg Dukatarević,

pa on propi sto dukata sve zajedan dan,

i svog ata zlatna rahta i po Budima.

Njega kara Salih-paša, Bosne gospodar:

”Šta je tebi, mlad Mustaj-beg Dukatarević,

pa ti propi sto dukata sve zajedan dan,

i svog ata zlatna rahta i po Budima?”

”Ne karaj me, Salih-paša, Bosne gospodar,

da ti ljubiš ono zlato, koje ljubim ja,

propio bi sto dukata sve zajedan dan,

i svog ata zlatna rahta i sav Budim grad!

Ako njeno, drag vezire, lice ne vidim,

šta će meni ravan Srijem, Pešta i Budim!”